Директан и индиректан говор на енглеском

У овом чланку ћемо размотрити шта је директни и индиректни говор на енглеском језику, као и начин на који се преводи директних речи у индиректне реченице појављују у свим врстама реченица.

Директни говор је говор који се преноси у тексту без икаквих промјена, баш као што је првобитно изговарано. На писму је обично затворено у цитате, а прве речи у директном говору почињу великим словом. На енглеском су тачке и остали знакови интерпункције постављени унутар знакова навода.

Ауторска реч или израз који уводи директни говор може да прати или претходе. У сваком случају, речи аутора раздвојене су зарезом. Ако упоредите са руским језиком, онда у њему након уводних речи аутора ставите дебело црево. На енглеском језику, директан говор, који је дугачак текст, такође раздваја дебело црево. Индиректни говор на енглеском језику је говор који преводи речи не дословно, али само у садржају уз помоћ додатне клаузуле.

Правила за упућивање на наративну реченицу у посредном говору

Претварање директног говора у индиректни говор подразумијева низ промјена. Да размотримо најосновније од њих.

- Запа, која се налази после речи које улазе у директни говор, а цитати у којима је затворен директни говор, пада. Индиректни говор уведен је уз помоћ синдиката, међутим, и то се често изоставља. На пример, Она каже (да) Петер дође сутра.

- Изрази директног говора замењују се значењем, слично правилима руског језика.

- Ако се глагол са којим се уведе индиректни говор користи у будућности или у садашњем времену, потчињена клаузула мора остати истовремено са првобитно кориштеним.

- Ако глагол који уводи индиректни говор користи се у прошлом времену, тада расположиви временски глагол треба заменити у индиректном говору од стране других, користећи правила усклађивања времена. Дакле, садашње време се мења у прошлост, прошлост недовољно за савршено време, будућност за будућност у прошлости, а прошло савршено време остаје непромењено.

- Индиректни говор мијења глагол мора морати, осим ако дат модални глагол изражава савјет или наредбу.

Глаголи треба и треба да остану непромењени.

- Заменик и прислови времена и места замјењују се другим ријечима у значењу (ово - то, сада - онда, сутра је сљедећи дан и тако даље). Истовремено, не треба заборавити да индиректни говор треба да буде пун значења, па се такве замене не смеју направити без размишљања. Требало би да одговара ситуацији.

Обраћање упитне реченице у посредном говору

Питања која се репродукују у посредном говору називају се индиректна питања. За разлику од директног говора, где се реверзни ред ријечи одвија у питањима, у индиректном говору питања имају структуру обичне наративе реченице. Нема знакова питања, али се помоћни глагол не користи.

- Посебна питања постају подређене клаузуле које се придружују главном уз помоћ типичних упитних ријечи.

- Заједничка питања замењује се подређеном клаузулом и придржавају се с тим да ли или не. Немојте стављати зарез.

Индиректни говор у императивној реченици

Индиректни захтеви и наредбе уведени су глаголима који изражавају захтјев: молити, питати, молити и многе друге. После таквих глагола следи циљ са инфинитивом. Стога се испоставља да је акција, која се изражава у директном говору помоћу императивног расположења, замењена инфинитивним и честица. На пример, рекла ми је да отворим врата.

Негативан облик у императивном расположењу замењен је инфинитивним и негативним честицама: Рекла ми је да не отворим врата. Ако, после глагола који уводи императивну реченицу, не постоји заимка или именица, која означава лице за лечење, императивна реченица се преноси помоћу објективног инфинитивног промета.