Хеине је "Лорелај": стари немачки легенда

Рајна близини Цапе Лорелеи снажно ограничава њен ток. У овом тренутку, то је веома опасно за навигацију. Поред тога, она је овде да је веома дубока. Вјетар завија око рта, и на супротној страни може да чује звуке водопада. Име једном преведено као "стене која шапућу". Под водом су гребени који су креирали опасан вртлога ток. Узети заједно је довело до многих бродолома. Млади песника романтичара у "Књизи песама" у 1823. ставио баладу "Лорелеи." Генрих Геине није био први који је обратио ову тему. Он је романтизира по потреби, и ера његових личних искустава.

преводи Хајне

Више пута и на различитим временима песме Хајне је "Лорелеи" третира најбоље руске песнике. У свакој од њих можете наћи разлике. Најбољи превод Хеине је "Лорелеи" размотрити рад би С. Марсхак. Али овај избор - субјективно предност. Аутор овог чланка воле превод Хеине балади "Лорелеи", који је креирао Вилгелм Левик. Такође је интересантно упоредити креветац са преводом. У овом раду немачке поезије и музике, тако додирује да је постала народна песма.

Тема песме

Укратко описати о чему се ради Хеине. Лорелај - златоволосаиа лепа жена - седи на високој стени и пева, тако да свако ко пролази тим, несвесно баца весла или једро, и почиње да слуша њено певање и гледати како она чешља јој златне косе златну грб. У овом тренутку, ваздух је хладан, мрачан ... Рајна тече мирно. Слика је толико лепа, да читалац и пливач заборавити инсидиоуснесс Рајне. Није изненађујуће да Схипман буде навикли да светлуцају на врху литице и слуша мистериозних мелодицним риме. Он престаје приметити стену, а пре њега је само лепа визија, чији је божански звуци сасвим да га изгуби разум. Крај је увек један - пливач умре. То је речено, у првим стиховима Хеине, причи о старим временима.

поетски тропи

На руском Вилгелм Левик сам изабрао ампхибрацх. Рима је користио крст као оригинал. 24 линија у 24 линија и преводиоца у немачком песми. Почели смо да размотримо Хеине песму "Лорелеи". Наш пјесник не одступа од Хеине. Лирске јунак је на обали, а његова душа је збуњен туга. Он је прогоњен једног старог прича он говори сад. Песник осећа алармантни хладном водом. За Рајна и заспао у мраку. Лирски јунак одлази у други свет и види последњи зрак у пламену сунца и запалио их Ман на литици.

Лорелај

У песми нема акције. То је све о опису фаталне лепоте. То је то, све у златном сјају (ова реч се користи три пута, ставља раме уз раме, као и три понавља Хеине), диви лирску херој, не скидајући очи. Његова глатка акција - девојка мирно чешља (ова фраза се понавља два пута у Хеине - Сие каммт ихр Голденес Хаар, сие каммт ЕС с голденем Камме) - фасцинантан одмор. Магична песма и сипа у уста, потпуно очарава и очарава га. И не само њега, већ и веслач који је заборавио таласима. Сада је трагедија: апсорбују воду пливача. Хајне говори о томе као догађај који се не може спречити (Ицх Глаубе, дие Веллен версцхлинген). Снага Лорелеи певања дроби све. Тужно је последња два стиха наглашава немачки песник: унд дас шешир фром иоур Зинген, Дие Лорелеи гетан.

opasna кривина

Песма је пуна непознате силе, тако узбудљивом веслач, он не види велику стену испред њега. Изгледа само у висини, прелепу девојачко златну Лорелеи. Лирски јунак предвиђа крај: и збијен таласе заувек преко веслач. Једини разлог за певање на Лорелеи.

Зашто брига о старом причом о аутору

Можда зато што не тако давно, он је преживео пад у својим надама. Читајући Брентано, Хајне састао слику фаталне, несвесно носи планинској лепотици, која га је узбуђен. Песник је био заљубљен у Кузину Амалииу, када је живео у Хамбургу, али није му одговорити. Његова искуства су резултирали линија баладама. Током нацистичке ере Хеине књиге спаљен на ломачи. То је дозвољено само "Лорелај", који је доживљавају као фолк.