Попуњавање коверте за кореспонденцију поште

Већ дуже време послата је кореспонденција у Европи, вјешто преклопљена слова у троуглу, која су потом стампана са заптивним воштаним печатом. Прву коверту је изумео господин Бревер, произвођач из града Брајтона, који производи папир. Направио је паковање једноставних папирних врећа и понудио их својим клијентима бесплатно, препоручивши им слање писама. Прва кореспонденција која им је послата направила је гнев. Компанији је толико допала новина да су сви почели да користе пакете за слање било ког документа. Првобитно су их сами залепили, а нико није стандардизовао коверту.

Сваки дописник истовремено је написао адресу како је и где је желео. Касније у Енглеској, покренули су прву машину за машинску обраду, која је производила поштанске коверте, намењене за везивање са воштаним печатом, а тек крајем 19. века лепљивале су само њихове вентиле. Истовремено су почели да производе сопствену боју за сваки дан у недељи. Увођење поштанског знака, а затим и печата, подразумевало је више захтјева за дизајн кореспонденције. Чак и тада, поштарски радници су почели тражити да се коверта попуни у складу са заједничким правилима.

На почетку, чак иу царистичким временима, у Русији је поштански коверат коштао само шест копова. Поштар, узимајући преписку, стави му печат било где. Дефинисање је било само боје печата, што је зависило од тежине пакета, а исправно попуњавање коверте никоме није интересовало. Само увођењем печата, мјесто за печат и за његову локацију одређено је у горњем десном углу.

Као иу оним временима, а сада, на брзину испоруке значајно је утицало квалитет коверте. Писма упућена у исправно издате пакете увек иду брже. За разлику од електронске поште, материјална кореспонденција је много више цењена. Ово је ствар која се може задржати за дугу меморију, тако да поштанске коверте данас не само да не губе свој значај, већ и заузимају обиман сегмент у штампарској индустрији. Данас је развијен велики број софтвера који вам омогућавају брзо и тачно дизајнирање кореспонденције помоћу рачунара. Али ако се то ради ручно, онда је неопходно придржавати се заједничких правила договорених у међународном формату.

На пример, попуњавање коверата за слање кореспонденције у Русији и земљама ЗНД-а требало би да се изврши на руском језику. Писма упућена страним земљама требала би бити написана на енглеском, док је могућност дуплирања адресе на државном језику примаоца.

Не смијете дозволити да се коверта попуњава напољу, слова морају бити читљива, ријечи су јасно видљиве и разумљиве. У десном углу, испод ознаке, прво морате навести име и презиме примаоца, а затим и његову кућну адресу. Након тога морате написати име насеља, округа и региона. У закључку, земљу и поштански број насловника.

Ваше име, име и детаљна адреса такође треба назначити на предњој страни коверти, али у горњем левом углу коверти. Истина, постоје земље у којима су подаци пошиљаоца назначени позади.