Вести и друштвоЕкономија

Хуманитарна интервенција је директан изазов појму суверенитета?

Са становишта међународног права интервенција представља насилну интервенцију једне суверене државе у унутрашње или спољашње послове друге - војне, политичке или економске.

Питање је предмет нормативних и емпиријских расправа, од тренутка када је развијен међународни закон, а за то нема стандардне правне дефиниције. Међутим, то се објашњава на овај начин: под одређеним околностима, вањске снаге су обавезне да интервенишу у пословима друге државе како би заштитиле људе у њој под великим кршењима њихових грађанских права, чак и ако постоји сукоб између држава.

Иако је у принципу интервенција погрешан чин, неке интервенције у таквим случајевима сматрају се легитимним.

Пример оваквог размишљања био је расправа одржана 1996. године о предлогу Канаде да интервенише у пословима Зајера (сада у Конгу) како би заштитио милионе избјеглица Хуту који су преживјели геноцид у Руанди. Они су били изложени ризику од истребљења од стране Тутсиса, уз подршку руандске владе, и због заиријског грађанског рата. Канадчани су тврдили да су повријеђена права цивила, а то је превазишло и друге разлоге. Они који су се супротставили рекли су да само хуманитарне потребе не могу оправдати мијешање споља. Поред тога, уложен је аргумент да је дугорочна интервенција сама по себи неуједначена.

Шта треба учинити у таквој кризи као што је геноцид у Руанди, када међународна заједница покушава да заустави убиства?

У контексту међународног права, интервенција једне државе у послове друге у циљу заштите недужних људи сматра се хуманитарном интервенцијом ако постоји санкција Савета безбедности УН-а. Међутим, да ли државе могу, уз дозволу Вијећа сигурности УН, испунити проглашене "дужности"? Или је ова доктрина у основи "тројански коњ", злоупотреба јаче моћи? Да ли такве интервенције служе као изговор за државе које ослобађају сукоба у иностранству?

Када земље без унутрашње подршке политичким интервенцијама без крви пошаљу своје оружане снаге на територије других држава, у великој мјери траже своје уске националне интересе: одузимање територије, добивање геостратешке предности, контролу над драгоценим природним ресурсима. Лидери покушавају да добију јавну подршку, описујући своје акције у смислу високих моралних циљева - успостављање мира, правде, демократије у зони сукоба. Важно је подсјетити да су историјски гледано многе кампање које су покренуле европске колонијалне силе у 19. вијеку засноване на разматрањима универзалних људских вриједности

У Руанди, 1991. године, како се очекивало, француска интервенција под покровитељством УН-а би била да се операција Тиркизна. Али, користећи хуманитарни императив као насловницу, Француска наставља да покушава да утиче на догађаје у региону Великих језера.

Током 2003. године америчка и британска инвазија и окупација Ирака такође су означена као хуманитарна интервенција британског премијера Тонија Блаира.

Узимајући у обзир да су класичне интервенције у принципу политичке природе и укључују наметање њихове воље силе, онда је хуманитарна интервенција директни изазов за сам појам суверенитета.

Јавност у Северној Америци и Западној Европи, са свим разговорима о саосећању за друге нације, лако се слаже да употреби војну снагу да би, по њиховом мишљењу, довела до катастрофа у другој земљи, без озбиљног размишљања о томе каква је цијена такве "симпатије" Морално, политички и економски?

Данас је хуманитарна интервенција у основи представница УН-а, неке организације које нису у могућности мирно радити у зонама сукоба. Ове групе су најжешће од својих проповедника. Француски дипломата Бернард Коуцхнер чак је популаризовао правну теорију научника Марио Беттати "о праву интервенције".

Сам термин се може користити у другим значењима. На примјер, као скуп економских мјера унутрашње политике: интервенција набавке, интервенција зрна. У оба случаја, то су начини на које држава покушава да регулише цијене пољопривредних производа (сировине, храна, житарице).

Similar articles

 

 

 

 

Trending Now

 

 

 

 

Newest

Copyright © 2018 sr.unansea.com. Theme powered by WordPress.