Романтизам у руској књижевности

Романтизам у руској књижевности 19. века - појава широких и разноврстан. Претходно раздвојен своја два типа: конзервативног и револуционарне. Међутим, ова подела је превише субјективан. Мудро је да се раздвојимо по подацима који су утицали овај тренд у Европи уопште и руски романтизам у литератури као што су: Хоффман и Бајрона.

Међутим, ако се осврнемо на том подручју у погледу порекла, а да не помињемо постојање у фази његовог формирања Дерзхавин школе. Иако је био савременик Карамзинианс, али иновација их је претекао. То Державин ажуриран скуп фигуративно-изражајним средствима литературе. Он је отворио доста потенцијала, за романтизам у руској литератури је даље развијати.

Претходна проток (класицизам, натурализам, реализам и други) настојали да тачним репродукцију реалности. Романтизам, насупрот томе, намерно га мења. За спровођење овог принципа, писци морали да смисли необичним ликовима, ставите их у не-стандардне ситуације, да се развије причу у егзотичним земљама, или измишљена, да користи фантазије елементе.

Романтизам у руској литератури исповеда слободу појединца, њене унутрашње независности, слободе изражавања, подстичу најмањи израз индивидуалности. Ови принципи не може бити боље одговара поезије Державин: говор образац применити на њих, лиризма, у комбинацији са емоционалним оверекцитемент. Није изненађујуће да је овај писац покушава да се позиционира као предромантика. Међутим, судећи строго је Дерзхавина стил не одговара у потпуности стандарде било које од тада постојећих дестинација. Чињеница да је тако замршено и стручно саставио низ стилова и жанрова у својим радовима поред романтичних могућности могу лако наћи барокне карактеристике. Применом уметничку синтезу, Державин на века пред жеље представника Силвер доба. Осим тога, он је тражио да се уједине стилове не само у литератури. Он је веровао да је поезија је у њиховој способности да имитира слика треба да буде изражена у речима.

Постепено Романтизам у руској литератури изгубила своје знаке сентименталности и све више окрећу егзотичним сликама, мистицизма, чиме имитирајући Бирон, који је управо постао веома популаран на Западу.

У исто време постојала је група писаца "Арзамас", који уједињени Карамзинианс. И романтику, удаљавају од сентименталности, али је остао и пријемници Карамзин, било је карактеристично само за њих тренда: да страствено борили за пречишћавање књижевног језика. Касније, у главама људи утиснуте информације да је главна улога у стварању модерног језика играо А. С. Пушкин, него његов претходник. Чак и они изуми који очигледно су познати као какрамзинские, приписани Пушкину. То се догодило из простог разлога што се други садржано у језику снажнији књижевног текста.

У смислу чистоће Карамзинианс књижевног језика су засновани на старом француском граматике Порт Роиале, која је увезена у Русију у 19. веку , а неко време је постала изузетно модеран. На основу њега, чак и неколико уџбеника су објављени. У будућности, што је у више наврата је приступљено филолога разних времена. То је због универзалног карактера граматике Порт-Роиал.

Насупрот томе, било је Карамзинианс "тима од Словена", које су имале веома различите идеје о различитим језицима и отежан, грубо слога. Ако не узимају у обзир детаљи су јасни и познати уске стручњаци, борба између компанија може назвати борба између две врсте романтичара.

Након смрти Державин и његових следбеника романтизма у руској књижевности коначно стекли знаци проповедао "Арзамас" линију.