Порекло руског језика и његов лексички састав

Руски језик припада бројним слованским језицима, који су подељени на источлански (руски, украјински, бјелоруски), западлански (пољски, чешки, словачки) и јужнословенски (бугарски, српско-хрватски и словачки).

Порекло руског језика

Први подаци, говорећи о његовој појави, отворени су из 9. вијека, у вријеме када се формирала словенска писма. Поуздане информације о слованским племенима враћају се у ИВ век. У то време већ су постојале три главне групе Словена, дакле, језици. Међутим, до 9.-10. Вијека, када се појавио писани језик, били су слични у својој граматичкој структури и лексичком саставу да се различита племена лако могу разумјети. То указује на то да порекло руског језика и других слованских језика почиње од заједничког древног слованског или старословенског језика.

Заузврат, словански језици су део индоевропских језика, који укључују и грчки, латински, модерни романски, германски, келтски, балтички језици и неки језици Индије и Ирана. Изгледа да нема ничег заједничког између савременог перзијског, албанског и руског. Међутим, у њиховој компаративној историјској анализи могуће је идентификовати неку појединачну основу, што указује на то да су сви језици који припадају индоевропској групи имали заједничку "платформу" за врло, врло дуго времена - пра-индоевропски језик, одакле су започели свој самостални развој. Заузврат, славонски језик је био основа слованског језика, којем припада руски језик. Порекло било ког од њих, дакле, процес је веома дуг, сложен и прилично контроверзан, јер је могуће установити изворе овог порекла само упоређивањем веома скромних историјских података који садрже зрна, остатке древних речних форми и језичких конструкција.

Порекло речи на руском

Речник руског модерног језика еволуирао је веома дуго. Процес формирања лексичке композиције сваког језика, укључујући и руски, уско је повезан са формирањем нације, историјским развојем народа. У срцу овог процеса налазе се две компоненте: то је матерњи језик који је постојао у језику од давнина и позајмљивао речи које постепено постају део њеног лексичког система.

Оригинални речник руског језика комбинује групе речи које имају индоевропске, источлванске, старословенске и руске одговарајуће темеље, што указује на порекло руског језика.

Индоевропски вокабулар је ушао у Руски древни систем, којем је припадао заједнички словански језик. То су речи које означавају везу: мајка, отац, ћерка; Животиње: бик, овце; Храна - кост, месо и остало.

Речи из заједничког слованског језика су наслеђене из времена лингвистичког јединства слованских племена од око ВИ вијека. То су појмови који означавају биљке и флору - липа, лист, храст, шума, бор, корен, грана, просо, грашак, јечам итд. Ова лексичка група обухвата концепте који означавају инструменте рада и радног процеса - мамац, ткање, тканина, шатл, ковање, итд. Речи везане за тему становања, хране, кућанских потрепштина, птица и животиња.

Неке од ријечи на руском се односе на источљевски или старословенски речник. Појавили су се током формирања Кијевског Руса, који је укључивао племена источних Словена. То су ријечи које се јављају само на три источно-словенске језике, на примјер, означавају квалитете, акције - добро, талас; Нешто степен сродства - степа, ујак: нека имена птица и животиња итд.

Заправо, руски речник се састоји од речи које се појављују на језику већ након формирања Велике руске националности, када је национални језик почиње да се формира и развија од око 17. века. Ово су неки концепти који указују на предмете за домаћинство и храну - купус, купус и белиасха; Ознаке акција - да се смири, разбије, поунд; Неки апстрактни концепти - искуство, резултат, превара, итд.

На крају, значајна лексичка група на руском језику састоји се од задуживања речи које су јој ушле у процес културних, трговинских, војних, политичких веза са другим државама. Такве речи су постепено асимилирале, тј. Били су део најчешће коришћеног и постепено изгубили звук страног језика. На руском су продрли и са сродних слованских језика, а не-слованских. Многе речи су позајмљене са грчког језика чак иу периоду јединства слованских племена. Научни речник и терминологија углавном су нам дошли са латиницом. Речи са турских језика (већина њих из Татара) продрла је на руски језик као резултат раних културних веза и предаторских напада. Једна од бројних група састоји се од позајмица са западноевропских језика, која је повезана са културним, правним, војним и политичким реформама руске државе, почев од Петра.

Порекло руског језика и његов лексички састав је уско повезано са појавом, формирањем и развојем људи, руског народа и државности, јер је језик сложен, "живи", развијајући "организам" који открива и одражава основне процесе у људском друштву.